Who?

Znate kad se nalazite u nekom među stanju?! Nisam sigurna da li želim nešto od njega ili ne želim ništa, prosto mi je dosadno. A i nije mi dosadno jer ipak postoji neko ko je bitniji od njega, koji je trenutno u životnom periodu raspada i treba mu rame za plakanje. Šta više treba sebi on sam trenutno, a ja ne znam jesam li spremna za toliki zalogaj. Mada kad ga vidim ne znam da pričam i znam da je on to taj pravi. Ali opet ne očekujem od njega nikakve povrtane reakcije, iako sam ih više puta dobila, previše je sjeban da bi upao u neku ozbiljnu priču. I razumijem ga, zato se i ne nadam previše. Dok ovaj drugi je sušta sporotnost od svega tog. Ni ne sviđa mi se, barem ja sebi tako kažem, ali stvarno do sad nisam imala nekih posebni emocija prema njemu. Nit ga doživljavam previše, ali mi je prosto postao navika neka koja mi piše od kad otvorim oči dok ih ne sklopim. A gdje ima i dima ima i vatre. Mada je on samnom ne zna mogu reči, a meni treba nešto življe i zanimljivije. I kako god okrenem ne vjerujem mu ni jednu riječ što mi kaže. Mada se trudi več danima mjesecima, ali do mene ne dopire nekako. Jer ne kontam mene kao osobu. Traži od mene neki put da me osovoji, u suštini nema nekog puta. Nema za to neke posebne ni upute. Prava suštinki uputa je da ja volim spontane stvari, volim da me iznenadi. Dopreo jeste donekle, dok mi je krivo za neke stvari što radi. Da bi me mogao da me uvrijedi ili nešto drugo da probudi neku emociju u meni ipak mora postojati povod za to. Ipak mora postojati neki osjećaj. Nije iskreno ni pokušao da dopre do mene na neki drugi način, ni prijateljski, ni ljubavni nikakv. Naprotiv pobjego je od mene nakon svega što mi je piso i pričo, nije smio da sastavi jednu prosto proširenu rečenicu samnom. Uvrijedio me je time jako, povrijedio je moj ego. Ispalo je da me vuče za nos, svo ovo vrijeme i da sam ja njegov predmet sprdnje iako sam mu dala prostora u mom životu. S kim se jos dopisujes po cijele dane. A on je izignoriso sve to i napravio se da ništa se nije desilo. Iskreno me boli, evo i danas me boli. Ljuta sam tako bila na njega htijela sam mu svašta napisati i reči ali bi bio poraz to moj da mu kažem. Bila sam toliko puta povrijeđena od strane ljudi, da ne mogu pustiti nekome da me povrijedi na ovaj način. Ne razumije me jer nisam kasično žensko, nego sam drugačija. Ne treba mi pažnja tvoja da mi daješ komplimente, meni treba da provedemo vremena skupa da vidimo šta je to. Da idemo u kino, da idemo na planinarenje, da hodamo, da se smijemo da ne znam. Jednostavno samo mi treba ono HAJMO! Ne znam šta da mislim, nisam sigurna sama u sebe. Ne znam šta osječam, ne znam šta želim. Ali moram saznati, što prije to bolje. Ako to nije to da se zatvori zauvijek poglavlje, i da svi nastavimo svojim putem dalje. I nije tako da mu ne vjerujem u njegove priče, ali ne vjerujem jer nemam nikakva djela da podvučem to da je istina. Moj mozak je u dilemi.

Komentariši